Prokrastinacija

Prokrastinacija je odlaganje obaveza. Vrlo jednostavna definicija, ali svako ko se našao u ovom problemu zna koliko kompleksan može da bude. Sudopera je puna, podovi su prljavi, garderoba je po stolicama, krevetu, trosedu, a ti igraš igricu ili gledaš seriju koju znaš napamet već tri sata bez prestanka. Uz osećaj krivice. Poznato? Meni svakako da.

Iza mene su sati psihoterapije sa jednim jedinim ciljem – da pronađem uzrok i saniram nešto što je toliko lagano ulazilo u moje navike i sistem, da ga nisam ni detektovala kao problem dok nije ušao u svaki deo mog života.

Još jedna stvar koja čini ovo toliko podmuklim problemom je ta što taman misliš da si napravio progres, a onda se vratiš tri koraka nazad. Kuća je bila savršeno čista nedelju dana, svaki obrok spremljen, taj pregled kod zubara koji odlažeš već mesecima – i on je skinut sa dnevnog reda. Osećaš se ponosno. Misliš da je prokrastinacija pobeđena. I onda dođe vikend, vreme za odmor i ti samo pronađeš sebe kako već treći sat osećaš grižu savesti jer već toliko skrolaš Instagram.

Ili, napraviš plan, kreneš da radiš, sve je super, sve ide po planu: kupatilo oribano od poda do plafona, muzika ide, ti si super. Opet – ponos. Do trenutka kada kažeš sebi sve je super, mogu da napravim jednu pauzu od 10 minuta pa da pređem na kuhinju. I ta pauza ne traje 10 minuta nego se produži do večeri. Opet se osećaš poraženo, ponovo je odabir pao na ono što ti trenutno prija umesto onoga zbog čega ćeš se osetiti bolje, i samo odeš da spavaš sa nadom da će sutra da bude bolje.

Prokrastinacija nije problem lošeg upravljanja vremenom, niti lenjosti. Ona je duboko isprepletena sa našom biologijom, životnim fazama i načinom na koji naš mozak obrađuje stres. Zato sam ovaj vodič podelila na tri ključna segmenta.