Reprodukcije umetničkih slika na zidovima: Odakle ih skinuti, kako uramiti i postaviti

Izbor ukrašavanja zidova, naravno, zavisi od vaših afiniteta. Od satova, preko dekorativnih panela, pa do slika, porodičnih fotografija ili reprodukcija umetničkih dela. Ja sam se i za dnevnu i za spavaću sobu odlučila za ovo poslednje, pa donosim i zaključke nakon mukotrpnog istraživanja. 

Prednosti naručivanja su da jednostavno nećete imati problem oko dimenzija, kvaliteta, rama i “smeštanja” slika u komercijalne ramove. Loše strane su što je to skuplja varijanta, a i teško je naći specifične slike.

Ukoliko ste se ipak odlučili da sami štampate, potrebna vam je jedna ček-lista stvari koje treba odabrati i naći.

Odabir i pronalaženje slike

Ukoliko ste se već odlučili za reprodukciju umetničkih dela, pretpostavljam da već znate koji pravac želite. Ja sam se odlučila za ukiyo-e za dnevnu sobu, ali one koji prikazuju prirodu iz perioda 20. veka. Nekako mi je najviše išlo uz sobu – živopisno, a opet jednostavno i umirujuće. 

Ukoliko se mučite sa izborom, postavite sebi pitanja kakvo raspoloženje želite da vam donese slika, šta je ono što možete da gledate dugo, a da vam ne dosadi, pa i kakav je stil prostorije.

Ali ovo je ono što je najličnije i to je jedina stavka gde pravila baš i ne važe.

Pošto su vam potrebne velike rezolucije, broj sajtova na kojima ih besplatno možere skinuti, bez velikih logoa i žigova, prilično je ograničen. Velike galerije i muzeji, poput onih u Amsterdamu i Njujorku, imaju digitalne baze, ali su prilično ograničene.

WikimediaCommons

Ovaj sajt je moj apsolutni favorit. Ukucate autora ili naziv slike na engleskom jeziku u pretragu, i obavezno uključite filter “Image Size – Large”. Ovo će smanjiti broj slika koje dobijate kao rezultate, što je bitno jer WikimediaCommons funkcioniše kao i klasična Wikipedia – prikuplja fotografije od korisnika, pa se rezultati ponavljaju.

Obratite samo pažnju, kada otvorite sliku da kliknete na “More details”. Ovo će vas odvesti na sve dimenzije u kojima možete skinuti sliku. Izaberite “Original file”.

Artvee

Artvee je vrlo pregledan sajt, pre svega zato što ima sopstvenu bazu, a ne prikuplja fotografije od korisnika. Zato, može poslužiti i kao inspiracija.

Ima samo jednu rezozluciju za skidanje slika, pa je manja “gužva” kada se stranica otvori. Ali, ta rezolucija je manja, između 1500 i 2000 piksela, što je pogodno za štampanje u nekoj manjoj veličini.

Flickr

Ovo je još jedna baza koja prikuplja fotografije korisnika, pa nije previše pregledno. Baza sajta Flickr je velika, ali nekada čak i fotografije u velikoj rezoluciji nisu lepo slikane, pa su krive i vide se ivice. Takođe, posle nekog vremena, sajt kreće bez prestanka da zahteva registraciju.

Kvalitet slike

Kada ste odabrali sliku, sledeće je pronalađenje dobrog kvaliteta. Ono što svakako ne želimo je da slika bude mutna. To zavisi od gustine štampe, čija je merna jedinica DPI, odnosno tačka po inču. Zlatni standard za štampanje je 300 DPI, dok je 150 minimum da bi izgledalo pristojno, ali moj savet je da ne idete ispod 200.

Da biste izračunali DPI potrebno je da znate piksele slike i dimenzije u kojoj će biti štampana. Broj piksela duže stranice pomnožite sa 2.54, a onda proizvod podelite brojem u cm duže ivice.

Pa je tako, recimo, slika od 3840 x 3041 piksela, ukoliko se štampa u dimenziji 30×40, 250 DPI, što je sasvim korektno.

Stvar je u tome što je slike kvaliteta preko 2000 piksela malo teže naći. Posao postaje samo teži što je slika manje poznata. Sajtovi Flickr, Wikimedia Commons i WikiArt.

Dimenzije

Ramovi koji mogu da se kupe u radnjama su uglavnom za proporcije 3:4 ili 4:3, to znači slike koje su pravougaonog oblika, ali ne previše izduženog. Ono što u ovome ne valja je što retko koji umetnik je radio baš u ovoj proporciji.

Ukoliko to nije slučaj, možete da birate da malo isečete sliku, što vrlo ne preporučujem, s obzirom na to da koliko god promene delovale male i nebitne (nebo, trava, voda), remeti koncept i proporcije slike. Druga opcija je štampanje slike u originalu, ali na papiru koji je proporcija 3:4 ili 4:3. Ostaće bele ivice, ali ako imate paspartu to neće biti preveliki problem, jer će se stopiti. 

Ovo je opcija samo za slike koje malo odudaraju od proporcija. Ukoliko je više, najbolja opcija je uramljivanje kod profesionalca.

Štampanje

Nakon pronalaženja slike u odgovarajućem kvalitetu i dimenzijama, idemo na štampu. Raspitajte se koja štamparija u vašem okruženju radi kvalitetno za baš ovakav tip posla, koja ima kvalitetne boje.

Kvalitet papira: Papir treba da bude minimum 200 grama, a idealno između 250 i 300 grama (jedinica je gram po metru kvadratnom).

Tesktura: Mat papir je uvek najbolje rešenje, posebno ako preko njega ide staklo, kako ne bi bilo presijavanja.

Uramljivanje

Kontra od naših baka, koje su imale masivne ramove, često metalne, obojene u zlatno, danas se ide ka minimalizmu. Bitno je samo imati na umu da se ram bira za sliku, a ne za sobu. A evo i pravila kod izbora rama.

Ja sam kupovala ramove u Jysku i Ikei. I jedni i drugi nude baš tanke i malo deblje ramove, uglavnom u različitim nijansama braon, drveta, crne i bele boje, sa ili bez paspartua. U Ikei su skuplji, ali i daleko kvalitetniji.

Naravno, imate opciju i da odnesete odštampan poster u posebne radnje koje se bave uramljivanjem. 

Paspartu

To je ona beli karton koji uokviruje sliku i daje galerijski izgled. Dakle, nije apsolutni must-have, ali je lepo, a nije preporučljiv jedino za slike velikih formata, 70×100 recimo.

Ukoliko radite ram u radnji, oni vam mogu i to uraditi. Ako kupujete ram, imate opciju za one koji dolaze sa paspartuom, što vam je definitivno moja preporuka. Može se naručiti i odvojeno, ali su vrlo skupi i komentari ljudi su da se prilikom sečenja i postavljanja vrlo lako izgužva ili pocepa. 

I konačno, kačenje slike i njena pozicija

Slike ravnjate prema nekom od širih, a nižih komada nameštaja u sobi – najčešće iznad sofe ili kreveta. Koliko god da ih stavljate u nizu (obično idu dve), zbir njihovih dužina, zajedno sa razmakom, treba da bude oko dve trećine ili tri četvrtine dužine nameštaja po kome ga ravnjate.

Što se visine tiče, slike se postavljaju 15 do 25 cm iznad komada nameštaja. U idealnim okolnostima, sredina slike bi trebalo da bude na 140 do 150 cm visine od poda, ali ukoliko je to zbog visine nameštaja nemoguće, prednost ima prvo pravilo.

Ukoliko se kači više slika, preporuka je da idu u razmaku od 5 do 8 cm, sve preko toga više ne deluje kao celina.