Biologija prokrastinacije: Kako tvoj mozak i hormoni sabotiraju akciju

Ukoliko pretražite internet o temama vezanim za prokrastinaciju, videćete da se većina istraživanja fokusira na uzroke poput anksioznosti, različitih sindroma, depresije ili perfekcionizma. I ukoliko je to vaš slučaj, uzrok je tu, potrebno ga je kanalisati i u dosta slučajeva lečiti. Ali šta ako nije to u pitanju? Šta ako je razlog više situacione i biološke prirode?

Šta se zapravo dešava u glavi dok skroluješ Instagram?

Telo i mozak traže da ostanu u stanju mirovanja. Sve je prihvatljivo dok donosi minimum stresa i dok je unutar zone komfora. A zona komfora je kao guma – koliko god da je rastegnuta, ako je pustite – suziće se. Ovo se u biologiji i fizici zove inercija i homeostaza. Mozak troši oko 20% telesne energije. Da bi preživeo, on uvek bira put manjeg otpora (uštedu energije). Promena ponašanja zahteva ogroman utrošak energije, i zato se mozak “brani” od novih zadataka.

Tek su poslednjih godina (od 2010), istraživači počeli da dublje analiziraju biološke razloge prokrastinacije. S obzirom na to da se ona često povezuje sa otežanim kanalisanjem emocija, utvrđeno je da prokrastinatori često imaju veoma osetljivu amigdalu, deo u mozgu koji je zadužen da spazi opasnost. Pa tako ona može da prevlada prefrontalni korteks, koji je zadužen za logiku i planiranje.

Prokrastinacija je zapravo kratkoročna popravka raspoloženja (mood repair). Amigdala vidi usisivač ili težak mejl kao “opasnost” (dosadu, stres, strah od neuspeha) i kaže: “Beži na Instagram, tamo je dopamin i tamo smo bezbedni!”

Dopaminska zamka i adrenalinski „fiks“ u zadnji čas

Dopamin i adrenalin su hormoni koji nas podstiču na akciju. Vašem telu je potreban dopamin – hormon sreće. On se luči kada radimo stvari koje nas čine zadovoljnim. Sa internetom i pametnim telefonima, mozak se navikao da je potrebno minimalno truda da bi došao do njega: pređen jedan nivo igrice, odgledan kratak klip, pogledana epizoda serije. I tako mi, u jurnjavi za dopaminom, počinjemo da se zadovoljavamo malim naletima.

Sa druge strane, kada vidimo zadatak koji ne znamo kako da rešimo, povezujemo ga sa nekim stresnim događajima (loše obavljen zadatak koji je rezultirao oštrom kritikom) ili nam je jednostavno dosadan, direktno ga povezujemo sa negativnim emocijama i odmah ga shvatamo kao pretnju. A kako se rešavamo pretnje? Pa kroz nešto što je poznato i opušta.

Tu je i adrenalin, hormon koji je zadužen za reagovanje u kriznim situacijama, takozvani fight or flight modus. Zbog njega ipak uspete da završite ono što baš morate: stiže krajnji rok za završetak projekta – tek tada uspete da ga završite. Ili, stižu gosti – nema prokrastinacije, kuća je potpuno sređena jer sad se baš mora.

Kada telo kaže „ne“: Nevidljiva veza između štitne žlezde i odlaganja

Iako se u javnosti retko povezuju, veza između štitne žlezde i odlaganja je medicinski dokazana. Kada štitna žlezda radi usporeno, naš mozak ulazi u stanje magle i manjka energije. To dovodi do tzv. izvršne disfunkcije – stanja gde vi želite da ustanete, ali vaš biološki kompjuter nema snage da pošalje signal mišićima.

Kada štitna žlezda radi usporeno, hormon TSH raste, dok T3 i T4 padaju. A ovo dalje rezultuje manjkom energije direktno povezanim sa prokrastinacijom. Ja sam pravi boljitak, na energetskom nivou, dobila tek onda kada je TSH hormon počeo da pada.

Ako tvoja biologija i hormoni rade kako treba, uzrok odlaganja verovatno leži u tvojoj trenutnoj životnoj fazi ili okruženju. Pređi na Deo 2: Kako samostalan život i promena posla stvaraju zamku “mirne luke”.