Izbor pločica za kupatilo: kako napraviti dobru kombinaciju

Izbor pločica za kupatilo je jedna od onih stvari koje deluju jednostavno dok ne krenete da ih kupujete. Tada se odjednom pojave različiti formati, boje, završne obrade, podne i zidne pločice, oznake koje ništa ne znače dok ih ne proučite, pakovanja koja ne sadrže tačno jedan kvadrat i pitanje kako će se sve to na kraju uklopiti.

Tokom renoviranja svog kupatila prošla sam kroz ceo taj proces, od traženja pločica i kombinovanja uzoraka do računanja količine i razmišljanja o tome kako će izgledati i posle svakodnevnog korišćenja.

Ako planirate kombinaciju više pločica, moj savet je da ne počinjete od toga da tražite „onu savršenu bež pločicu“. Mnogo je lakše prvo pronaći glavni detalj, a zatim oko njega graditi ostatak kupatila.

Odredite kakav izgled želite

Pre nego što krenete u obilazak salona, pogledajte šta se uopšte nudi. Sajtovi poput ENMON-a i Aqua Casa mogu biti dobar početak jer ćete brzo videti koliko se razlikuju formati, boje, dezeni, završne obrade, ali i šta je ono što vam privlači pažnju.

Meni je ovo bilo korisno upravo zato što sam tek gledajući ponudu shvatila kakav izgled zapravo želim. Postoje kupatila koja su potpuno neutralna i mirna, ali i ona u kojima jedna jaka boja ili dezen preuzimaju glavnu ulogu.

Ako želite akcentne pločice, njih bih tražila prve. To je bio moj slučaj. Prvo sam pronašla smaragdno zelenu pločicu koju sam želela u tuš kabini, a tek onda krenula da tražim pločice za ostatak zidova i pod.

Neutralne pločice je mnogo lakše uklopiti uz već izabranu akcentnu boju nego pronaći akcentnu pločicu koja će odgovarati nečemu što ste prethodno već kupili.

Akcentne pločice

Kada znate koju pločicu želite da istaknete, sledeće pitanje je gde će ona ići.

Najlakše je kada prostor već ima neku prirodnu granic, jer jaka pločica traži jasnu granicu da ne bi preopteretila prostor:

• U tuš kabini: Najjednostavnije i po meni najpraktičnije rešenje. Sam prostor tuša pravi prirodnu granicu, pa upečatljivija pločica može da pokrije celu tu celinu. Jedna caka iz mog iskustva: Ako pravite nišu za šampone u samoj tuš kabini (što je spas za mala kupatila), unutrašnjost police ostavite u boji ostalih, neutralnih zidnih pločica. Ako bi bila u boji akcenta, vizuelno bi se stopila sa zidom.
• Na izbačenim ili udubljenim delovima zida: Ako imate deo zida koji je uvučen ili izbačen u odnosu na ostatak, to je još jedno dobro mesto za akcent.
• U vidu trake: Postavljanje akcenta samo na deo zida zahteva pažnju – pošto se upečatljiva i neutralna pločica spajaju na ravnoj površini, moraju vizuelno dobro da sarađuju.

Kako kombinovati pločice?

Kada imate glavnu pločicu, ostatak treba birati zajedno sa njom, a ne zasebno.

Nemojte gledati samo boju

Dve pločice ne moraju biti iste boje da bi se lepo slagale. U stvari, malo različite nijanse često daju zanimljiviji rezultat.

Kod svog kupatila sam izabrala bež pločice za zidove i pod koji vuče na blago sivu nijansu. Da su obe površine bile potpuno iste, kupatilo bi imalo mnogo ujednačeniji izgled. Ovako postoji razlika, ali je dovoljno suptilna da ne odvlači pažnju od zelene tuš kabine.

Kod kombinovanja zato ne tražite nužno istu nijansu. Tražite nijanse koje mogu da žive zajedno.

Obratite pažnju na završnu obradu

Ovo je detalj koji je lako prevideti kada gledate samo uzorke u katalogu.

Pored boje, uporedite da li su pločice mat, polumat ili sjajne i koliko reflektuju svetlost. Dve pločice mogu imati veoma sličnu boju, ali potpuno drugačiji efekat kada se stave jedna pored druge.

Zato sam, kada sam birala svoje pločice, gledala uzorke zajedno, a ne samo pojedinačno.

Pod ne mora da bude iste boje kao zid

Pod je dobra prilika da uvedete još jednu nijansu, bez dodavanja još jednog dominantnog elementa.

Ako su zidovi bež, pod može biti sivkast. Ako su zidovi beli, možete imati topliji ili tamniji pod. Bitno je da pod ne izgleda kao slučajno izabrana treća boja, već da se vidi veza sa ostatkom kupatila.

Kod mene je upravo ta blaga razlika između bež zidova i sivkastog poda napravila kombinaciju koju sam želela.

Razlike između podnih i zidnih pločica

Pre nego što počnete da razmišljate o kombinaciji, potrebno je da znate šta zapravo kupujete. Podne i zidne pločice nisu ista stvar, a naziv proizvoda nije jedino što treba gledati.

Podne pločice su napravljene da trpe opterećenje, udarce i habanje. Često su izrađene od porcelana, odnosno granita, koji je gušći i manje upija vodu. Zidne pločice su najčešće keramičke, lakše i poroznije.

To se vidi i kada ih uzmete u ruku. Podne pločice su uglavnom teže i čvršće, dok se zidne lakše obrađuju oko cevi, ventila i utičnica.

Karakteristika	Podne pločice	Zidne pločice
Struktura	Gušće i čvršće (najčešće granit ili porcelan).	Poroznije i lakše (klasična keramika).
Otpornost	Trpe opterećenje, udarce i gaženje.	Nisu za pod – pukle bi vrlo brzo.
Površina	Važno je da nisu klizave (mat ili sa teksturom).	Mogu biti mat, ali i visokog sjaja.
Obrada	Tvrđe su za sečenje i bušenje.	Lakše se seku oko cevi i utičnica.

Oznake na pločicama

Ovo su opšta pravila, pa za svaki konkretan proizvod treba proveriti deklaraciju i namenu koju navodi proizvođač:

• Protivkliznost (R-oznaka): Proverite obavezno, posebno za pod u tuš kabini. Sjajne i potpuno glatke pločice na podu su opasne kada se pokvase.
• Upijanje vode: Porcelanske pločice upijaju manje od 0,5% vode, pa su idealne za podove i vlažne zone. Za ostale zidove sasvim je dovoljna i obična zidna keramika.
• Rektifikovane pločice: Radi se o pločicama sa savršeno ravno isečenim ivicama. Izabrala sam ih jer omogućavaju minimalnu fugu, pa zid deluje ujednačeno i moderno. Pazite samo jer zahtevaju idealno ravan zid i dobrog majstora.

Format pločica

Format je važan i zbog izgleda i zbog samog postavljanja.

Kod malih kupatila veće pločice mogu vizuelno da otvore prostor jer imaju manje fuga i stvaraju mirniju površinu. Sa druge strane, veliki formati zahtevaju dobro pripremljenu i ravnu podlogu, a kod poda u tuš kabini treba razmišljati i o padu prema slivniku.

Male pločice mogu biti odlične za dekorativne delove i akcentne površine, tako da ne postoji potreba da ceo prostor bude urađen u istom formatu.

Ako uređujete malo kupatilo, ovo je samo jedan od detalja koji može uticati na konačan izgled. Više praktičnih ideja nalazi se u tekstu Kako organizovati malo kupatilo.

Testirajte kombinaciju pre kupovine

Ovo je korak koji bih stvarno preporučila svakome ko bira više vrsta pločica. Stavite ih fizički jednu pored druge.

Ako kupujete u istom salonu, tražite da vam pokažu uzorke zajedno. To je mnogo korisnije od gledanja svakog uzorka na posebnoj polici.

Ako pločice kupujete na različitim mestima, fotografišite ih i spojite fotografije u Canvi ili nekom sličnom programu. Naravno, fotografija ne može potpuno da zameni gledanje uživo, ali je odlična za prvo filtriranje kombinacija.

Neke pločice koje pojedinačno izgledaju odlično potpuno izgube smisao kada ih spojite sa drugom vrstom. Dešava se i suprotno.

Moje bež zidne pločice i pod koji vuče na sivu nijansu nisu mi bili očigledna kombinacija dok ih nisam stavila jedno pored drugog. Tek tada sam videla da zapravo funkcionišu mnogo bolje nego što sam očekivala.

Isto uradite i sa završnom obradom. Ako jednu pločicu gledate na fotografiji, a drugu uživo, lako ćete prevideti koliko se razlikuju po sjaju i teksturi.

Razmišljajte i o tome kako će se pločice održavati

Kupatilo nije prostorija koju samo jednom uredite i više nikada ne morate da gledate praktičnu stranu izbora.

Tamne, jednolične pločice mogu lepo izgledati kada su potpuno čiste, ali se na njima često mnogo jasnije vide kapljice vode i kamenac.

Kod svoje zelene pločice sam zato birala varijantu sa blagim dezenom. I dalje sam dobila jaku boju koju sam želela, ali površina nije potpuno jednolična, pa sitni tragovi od vode nisu toliko upadljivi.

Fuge

Isto razmišljanje važi i za fuge.

Bela fuga je klasika, ali će se na njoj promene boje i prljavština lakše videti, naročito na podu. Fuga slična boji pločice daje mirniji izgled, dok kontrastna fuga dodatno naglašava svaku pojedinačnu pločicu.

Zato sam i boju fuga gledala zajedno sa pločicama, a ne kao poslednju stvar koju ću izabrati kada je sve ostalo već rešeno.

Koliko pločica kupiti i kako izračunati cenu?

Kada konačno izaberete pločice, počinje praktični deo kupovine.

Pločice se uglavnom prodaju po paketima, a paket skoro nikada ne sadrži tačno jedan kvadratni metar. Zato cenu različitih pločica treba porediti po ceni za m², a ne samo po ceni paketa.

Prilikom računanja potrebne količine treba ostaviti rezervu zbog sečenja i loma. Za jednostavne površine često se računa oko 10% više, dok složeniji rasporedi, mnogo uglova i dijagonalno sečenje mogu zahtevati veću rezervu.

Još jedna stvar koju bih proverila pre kupovine jeste dostupnost. Nije problem samo kupiti dovoljno pločica za trenutno postavljanje, već je korisno imati nekoliko komada viška za buduće popravke. Ako se neka pločica za nekoliko godina ošteti, možda više neće biti u prodaji ili ista serija neće izgledati potpuno isto.

Za računanje potrebne količine može vam pomoći i moj kalkulator za izračunavanje pakovanja pločica.

Šta proveriti pre nego što kupite pločice?

Pre nego što naručite, proverite:

• da li je pločica namenjena za zid ili pod
• protivklizne karakteristike podnih pločica
• upijanje vode
• format i dimenzije
• da li je rektifikovana
• završnu obradu i nivo sjaja
• cenu po m²
• koliko m² sadrži jedno pakovanje
• da li imate dovoljnu rezervu
• dostupnost dovoljne količine
• kako izgleda uz ostale pločice koje ste izabrali
• boju i završnu obradu fuga

Najbolje kombinacije ne nastaju nužno tako što pronađete tri pločice koje su vam se pojedinačno najviše dopale. Nastaju kada ih stavite zajedno i vidite da funkcionišu kao celina.

U mom slučaju to je značilo smaragdno zelenu u tuš kabini, bež na zidovima i blago sivkast pod. Nijedna od tih odluka nije bila potpuno odvojena od ostalih. Upravo je kombinovanje uzoraka, gledanje završnih obrada i razmišljanje o svakodnevnom održavanju pokazalo da je to kombinacija koju želim.